Uloga bezbednosno informativne agencije u sistemu bezbednosti Republike Srbije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost

САДРЖАЈ
УВОД
ИСТОРИЈАТ ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНЕ АКТИВНОСТИ У СРБИЈИ
БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА И ДЕЛОКРУГ РАДА
НАДЛЕЖНОСТИ, ОВЛАШЋЕНЈА И ОБАВЕЗЕ БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНЕ АГЕНЦИЈЕ
ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА
ПРОПИСИ КОЈЕ БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА ПРИМЕЊУЈЕ
ЗАКЉУЧАК
ЛИТЕРАТУРА
УВОД
Безбедносно информативна агенција иако обавијена велом тајни и великом дозом мистификације, делимично заслугом прошлих времена представља значајни сегмент система безбедности Републике Србије. Стога у наставку обрађујемо следећа питања :
Историјат обавештајно-безбедносне активности у Србији је веома дуг и потребно је сагледати исторсики развој безбедносне делатности уз развој друштва. Још од средњег века постоји безбедносна структура, међутим до оснивање прве модерне службе прошло је много времена. Међутим морамо се запитати и каква је њена улога у новијој историји?
У другој тачки обрађујемо питање шта је у ствари Безбедносно инфомативна агенција, како и на основу чега је основана ? Које је њено место у обавештајно безбедносном систему и шта преставља њен делокруг рада?
Надлежности, овлашћења и обавезе Безбедносно информативне агенције је једна од најзначајнијих тачака овог рада. У овом делу мора се одговорити на питања поред тога шта су надлежности, овлашћења и обавезе на питање ко и на основу чега одређује дате елементе?
Организациона структура безбедносно информативне агенције је такође питање које се обрађује да би сазнали ко, како и на основу којих правних норми руководи њеним радом, кава је систематизација радних места и њихова структура?
Као задњу ставку обрађујемо које све правне нормативе у свом раду овлашћују, намећу обавезе али и ограничавају Безбедносно информативну агенцију? Дали су то само домаћи закони и уредбе или Европски и Међународни закони и конвенције?
1. ИСТОРИЈАТ ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНЕ АКТИВНОСТИ У СРБИЈИ
Први писани податци који говоре о обавештајно безбедносној активности у Србији датирају из среднјег века у време владавине цара Душана. Душанов законик је први правни акт у којем се између осталог регулише и ова активност , одређују носиоци тих активности као и њихове дужности и начин поступања.
Развој савремених безбедносно обавештајних активности у Србији се дешава у деветнаестом веку непосредно пре и у току Првог српског устанка. За тај приод су везане прве ''двоструке игре'', преврбовање турских агената, дезинформисања са циљем обмањивања турске популације. У исто време је придаван велики значај унутрашњој безбедности везаној за издају, дефетизам и шпјунажу који су се сматрали најтежим кривичним делима и најстрожије кажњавали. Први званични документ из тог времена везан за развој обавештајно-безбедносних активности је ''Нарчетаније'' из 1810 године, који чланом 1. раздаваја војне од полициских послова и успоставља функција начелника полиције који је одговоран Попечетењству (мнистарству) а надређен помоћницима за унутрашњу, спољашњу и поврљиву службу такозваним ликторима. Устаничка скупштина је 1811 донела одлуку о установљавању шест попечитељстава , од којих је и једно за ''внутрена дела'' (унутрашње послове) и за министра је постављен Јаков Ненадовић.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]